Osjecam, dakle postojim

DEREGULACIJA Okreće se univerzum oko banalizma. Zakoni su odavno prevaziđene forme. U standardima podzemlja kreiramo norme. I svi plivamo Hadovim vodama sa šlaufom napuhanim vlastitim lažima.  A laži već odavno zovemo istinom. Tako nas manje ujeda. Preskočili smo granice prostora. I vrijeme je postalo tekuće stanje. Mi smo želatinozna masa što se vuče k'o ćetenija u hladne dane. Dat će joj oblik naših hiljadu izgovora. Van svih regula postojimo svoja nepostojanja. Kakva je čovjek sirovina kad tako brzo isparava u ovom vremenu deregulacije? Tahanyk

DOĆI ĆEŠ, ZNAM Razljevaš se po bašči sjećanja kao mraz u ranom decembru. Ni lišće više ne šušti pod nogama, otišlo je svom smiraju.  I ti odeš sa slapom kiše. A moji obrazi još na tebe mirišu. I vratit ćeš se znam, kad zime zakucaju bijele eksere po asfaltu. Dužan si mi jedan poljubac više, u svesci mi jednoj tako piše. I dužan si mi ruku na kosi, pa nek sve onda vjetar nosi. Dužan si mi nas. Čekat ću da dođeš s bijelim ekserima zime, jer doći ćeš, znam.  Tahanyk